Цровдсоурцинг: Опрез са оценама заједнице (пример Ривелла)

Написао: Университат Лузерн

Идеје које имају најпозитивније оцене на платформи за краудсорсинг нису нужно најбоље. Студија показује зашто је то случај и на шта компанија треба да пази приликом процене идеја.

Компаније се све више ослањају на платформе за иновације на мрежи за генерисање и процену идеја за нове производе и услуге. Швајцарска компанија за пиће Ривелла такође је користио један када је дошло време за лансирање новог укуса 2012. Поднесено је више од 800 идеја и брзо је постало јасно шта заједница жели: напитак са укусом ђумбира са здрављем оријентисаним. Али након детаљнијег прегледа, одговорни су схватили да само неколицина људи прави „пуно буке“ због овог укуса. На крају, консензус компаније Ривелла био је да ће укус ђумбира бити неуспех на тржишту, а одговорни су се одлучили за другачију идеју.

Испитано преко 30,000 XNUMX идеја

Према Рету Хофстеттеру, професору пословне администрације на Универзитету у Луцерну, типичан пример социјалне пристрасности. Да би разумео како ово може искривити резултате, спровео је студију. Током 14 месеци, тим који је водио проф. Др. Рето Хофстеттер испитивао је 87 пројеката краудсоурцинга на Атизу, једној од водећих европских иновационих платформи. Анализирано је укупно 31,114 идеја 18 швајцарских компанија. С обзиром да је сортирање и оцењивање ових предлога дуготрајно - у просеку се по конкурсу добије 358 идеја - Атизо нуди могућност одмах оцењивања и коментарисања идеја. Студија је показала да ови свиђања и коментари имају утицаја. То је зато што компаније користе овај систем оцењивања да би одлучиле које идеје ће бити награђене.

Тржишни успех није загарантован

Али испоставило се да се за позитивне коментаре или лајкове исти враћају - без обзира да ли се идеја свиђа или не. Добро познати феномен у друштвеним мрежама. Поред тога, људи се могу умрежити као „пријатељи“ на Атизу. Истраживачи су открили да се идеје пријатеља коментаришу и позитивно оцењују чешће од идеја људи са којима неко није умрежен. У даљем кораку, научници су истражили да ли „гомила“ заиста може предвидети који ће производи бити успешни на тржишту. У ту сврху анкетирали су компаније годину дана након закључења конкурса за идеје како би сазнали која је од идеја за краудсорсинг успешно примењена. Рето Хофстеттер: „Резултати нису показали повезаност између идеја које је гомила преферирала и оних које су заправо довеле до успешних производа.“

Укратко, студија не саветује краудсорсинг. Међутим, сугерише да компаније треба да гледају даље од свиђања и узајамних позитивних критика и да пронађу ефикасније начине за процену генерисаних идеја.
Професор др Рето Хофстеттер водио је студију „Треба ли заиста производити оно што потрошачи воле на мрежи? Емпиријски докази за узајамно гласање на отвореним такмичењима за иновације “, заједно са коауторима др Сулејманом Арјобсеијем, менаџером у компанији АТ Кеарнеи и проф. Др Андреасом Херрманном, професором маркетинга и директором Института за увид у купце, Универзитет Ст. Галлен , а резултате је објавио у „Јоурнал оф Продуцт Инноватион Манагемент“ (чланак). Резиме је објављен у „Харвард Бусинесс Ревиев“.